Репертоар



 

Рибарске свађе

 

Две рибарске породице, где жене остају на копну чекајући своје мужеве, младиће и своје љубави који су отишли по рибу на море, да се врате после неких десет месеци а онда кад се врате дешавају се све те велике љубави и мале чарке.
                                                                                

Зарезоја?

 

Мушкарци и жене – вечита борба, а опет не можемо једни без других, нарочито кад је у питању дан који се слави и као мушки и као женски празник, 14. фебруар. Свака комедија са собом мора носити одређену проблематику, да не кажем драму, која је на први поглед неуочљива, али подсвесно свако од нас препознаје проблем. Тако и Зарезоја као свој проблем узима два питања – положај потлачених жена и одржавања традиције, која у данашњем друштву почиње да се заборавља. Ако се жена као страст и традиција као идентитет једног народа изгуби, онда бих поставио питање – шта се дешава са тим народом?
                                                                                

Мали принц

 

У свету у којем су терористички напади, ратови, силовања и убијања постали свакодневница, а љубави и дружења је све мање и мање, Мали Принц је постао неопходан! Али, да ли Мали Принц и даље постоји? Да само се негде добро сакрио у дубинама наших душа, а на нама је да га пронађемо.
Мали Принц је дечак који не гледа очима већ срцем и због тога је он велики Мали Принц.
Сваком друштву је потребан један Мали Принц који ће бити опомена, као звезда водиља, као нада за доброту; а свако друштво почива на деци.
Наша је дужност да децу упутимо ка Малом Принцу, да им откријемо свет радости и среће, а не свет насиља и срама. Ако не успемо у том задатку, проблеми данашњице постајеће све већи и већи...       

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Запали ми

 

Комедија  ЗАПАЛИ   МИ  настала на основу трочинске драмске игре  ЧВОР, Петра Петровића Пеције, иако настала у наоко једноставним околностима,  говори о изузетно важним животним питањима и проблемима  који нас готово свакодневно затичу неспремне. То су ситнице које живот значе и које често могу да нам потпуно промене уходане животне токове.
Пецијев смисао за хумор  је изузетно инспиративан. Његов заплет у ЗАПАЛИ  МИ  схватили смо  као плодно тле за  поигравање са жанровским и стилским одликама комедије забуне, као и могућност да  креирамо нека „нова читања “ наше класике.       
В.Л.          

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Рађање једног записника

 

Атмосфера Кафкиног Процеса присутна је у сваком сегменту ове представе, у композиционом, садржинском и значењском. И баш као у случају Јозефа К, и у представи Рађање једног записника нема излаза из дате ситуације. Ко је превртљивац, ко је лажов, ко је издао државу и њене принципе, то су питања која се системски, и у недоглед, постављају обичном човеку који је доведен на саслушање. А саслушавају га како они који врше власт, тако и они који желе да је се домогну.  Представу карактеришу одмереност и стално инсистирање на полемичком духу,  њен сценски језик је сведен и естетизован, а коначни резултат је прочишћена и храбра целина која од гледаоца захтева стопроцентну концентрацију


Херој нације

 

Комад се бави деградацијом породице, односно њеним отварањем за најширу јавност, све до дезорјентације појединца. Свесна или несвесна хипнотичка заводљивост ријалитија , који све више постаје Бодријаров симулакрум – поред свих општих места о профинисању и порнографисању стварности, додатно узначавају претпоставку о само деструкцији најнижег ранга овогмасмедијалног конгломерата.
Текст покушава да са једне стране ако не да проникне , онда да укаже на последице експериментисања с крхкошћу људске психе , жељом зљ брзопотезном славом и привилегијама те и такве славе, насталих по правилу из дубоко социјалних разлога , пре свих као последица немаштине и метастазирања хаоса и насиља у друштву.



 

 

Пробуди се Като

 

„Тешко је радити комедију јер је у овом тренутку много теже публику насмејати, него ли је расплакати или замислити. Мислим да је комедија најтежи жанр. Када гледате комедију, делује да би она лако могла да се направи, али да би се дошло до те лакоће, те питкости, да је све то пенушаво, лагано, заправо иза тога стоји јако велика прецизност, а то значи дугачак, студиозан и јако прецизан рад. Ви као редитељ кроз ситуације, заједно са глумцима, кроз ликове, морате направити ту комичност- каже редитељ Јагодић ...

 

 

 

 

 

 

 

 

Жабар’’ Rainer Werner  Fassbinder,

 

Fassbinderov ’’Жабар’’ прича је о бесу, насиљу и мржњи. О ксенофобији. О пошастима која су у срцу искуства савременог човека. Фассбиндер говори кроз групу младих беспосличара из минхенског предграђа. У близини је фабрика, у фабрику долази да ради један Грк. За којег прво мисле да је Италијан, жабар. А и то што је Грк дође му на исто…није њихов.

Редитељка Бојана Лазић ту групу смешта у  низак загушљив простор са неонским осветљењем. Препуним старих фотеља уредно поређаних у 4 реда. У углу је фрижидер, у фрижидеру пиво, на фрижидеру транзистор- простор тескобе, фазбиндеровски  пејзаж бесмисла...

 

 

 

 

 

 

Пола пола

 

Тешко је поверовати да се у Народном Позоришту Пирот, данас игра једна од, можда свега две-три најмодерније схваћене и изведене представе у Србији! Такву прдставу, као што је ПОЛА-ПОЛА, ауторке Милене и редитељке Јелене Богавац, могли смо – по мом досадашњем искуству – очекивати у Ujvoideki Szinhaz – Новосадском Позоришту на Мађарском језику или на сцени позоришта Костолањи Деже у Суботици, такође на Мађарском језику, у режији можда, Андраша Урбана – али је нисмо могли очекивати у већ успаваном Београдском сценском простору, а поготово не на југу Србије, јер како одавно важи једно неписано правило – ЈУЖНИЈЕОД САВЕ  И ДУНАВА НЕМА ПОЗОРИШТА – тако се у Пироту не очекује нешто посебно, а поготово не нешто тако модерно и – послужимо се оном старом дефиницијом – АВАНГАРДНО! ...

 

 

 

 

Мали геза

 

Драма Мали Геза савременог аутора Јаноша Хаја приказује "транзицијски" амбијент осиромашеног мађарског села, у којем су судбине тзв. "малих људи" сведене на пуко вегетирање, удовољавање најнижим инстинктима и бесмислено понављање истих поступака. Приказујући, у таквој атмосфери, неуспео "излет" аутистичног младића Гезе  у свет нормалних и одраслих људи - као покушај његовог запослења у каменолому - Хај посредством једноставног и сочног језика, језгровитог дијалога и горко-цинично уобличених односа ликова, гради упечатљиву слику света лишеног Бога, наде и перспективе. ....

 

 

 

 

 

 

У ноћи пуног месеца

 

„Меланхолици су најбољи хумористи!“ – неко је давно рекао. Да, ја сам меланхолик! И носталгичар! Да ли сам најбољи? Нисам, има и бољих. Да ли сам успео? Не знам. На вама је да донесете суд. Ви, који још увек памтите Старо корзо, дугачку кривудаву улицу која је почињала преко пута хотела „Национал“ од фотографске радње Петра „Цупоње“, а затим настављала у реду малих помало накривљених дућана и занатских радњи и завршавала се жутом кућом са белим балконом на пространом каменом тргу у близини Великог моста; ви, који сте се бријали и правили фризуре по последњој моди у „Националу“ код Мите, расправљали о „Радничком“ у Драгановој берберници или кудили београдски БСК код Такића, нервирајући мајстора; у Зокијевој посластичарници сладили сте се најбољим татлијама у граду, код Мурата јели сте најслађе шампите, куповали новине од Пере „новинара“ и читали их док вам Арса гланца „лаковане“ ципеле; ви, који сте ту негде, у суседству ...